SlikaNakon duzeg vremena i malog kasnjenja od bezmalo godinu dana evo i ja se resih da obavim svoju kampersku duznost.  Napisacu koju rec i postaviti po koju fotku o kampu u Pefkariju, te cu vam istim pokusati da docaram ambijent samog kampa, kako biste imali bolju sliku o svemu sto vas dole ceka.

 A ceka vas samo lepo i pozitivno, mozete mi verovati na rec.  

Ovo moje pisanje cu posvetiti nasoj maloj kamperskoj trupi, dragim ljudima, mojim prijateljima, zahvaljujuci kojima sam proveo najlepse trenutke leta u nekoliko sezona na nasem zelenom ostrvu.

Bas su neki od njih i presudno uticali da dodje do ovog pisanja tako sto su mi nekih ranijih godina mnogo pomogli da svoju lepsu polovinu privolim ovom nacinu zivota.  Posto moja gospodja nikada nije ni krocila u bilo koji kamp pre nego li je mene upoznala, imala je kao i dobar deo zenske populacije velikih predrasuda.  E tada su u pomoc priskocili ostrvski kamperi i licno je na zajednickim druzenjima u kampu uverili da je to ono sto nam treba. Sada je moja draga jedan od najvecih pobornika ovog sporta, siri ovu nasu pricu i propagira nekim buducim kamperima lepotu zivota pod otvorenim nebom. 

Svoje bojazni i strahove je pretvorila u prednosti i vrline pa sada zajedno uzivamo u ovoj prici. A sve zahvaljujuci zelenom ostrvu koje nas je i "upoznalo" sa najboljom ekipom na svetu. 

Slika

Pripreme za ovo leto smo poceli odmah po zavrsetku prethodne sezone. Nabavka opreme je isla lagano,sator kao osnovno sredstvo za kampovanje je stigao jos u oktobru i sve je mirisalo na jedno nezaboravno iskustvo. Pocetak jula je dosao, nase vreme kada odlazimo na jug, ta tradicija se ne menja vec vise od jedne decenije. Pakovali smo stvari do poslepodnevnih casova kada smo i poslednje sitnice nagurali u gepek, sto regularni, sto krovni. Kada sam pogledao auto pomalo sam bio u strahu hoce li nas vec vremesni mezimac uspeti da odoli i ovom iskusenju ??  Do sada nas je verno sluzio, racunam nece nas Peugeot ni sada izdati.

Tako je i bilo. Vec nakon predjenih pedesetak km jasno je bilo kao dan da i njemu odgovara ostrvska klima te da se uzeleo parkinga ispod nekog smoljavog bora i blizine ostrvskih plaza.  U polasku smo kasnili nekih 3 sata od predvidjenog vremena usled nekih zenskih kozmetickih potreba moje gospdje. 

Slika

To se ispostavilo kao pun pogodak posto je nasa parcela bas to jutro ispraznjena.  Pored nase, jos neke su oslobodjene, tako da smo imali komoditet koliko god nam je volja, bar dok ne stigne ostatak nase mnogobrojne ekipe.  Mi smo se, razume se, kao i svaki uredan Srbin rasirili na nekoliko mesta kako bismo sacuvali ista za nase ljude.To u kampu nije dozvoljeno, ali ajde, malo su nam gledali kroz prste. Ipak smo mi tu redovni godinama, da ne kazem vekovima.  Inace smo stigli kao prva posada ispred nase trupe, sto posebno na debiju nije za preporuku.

Slika

Prvo nepisano pravilo kampovanja kaze : najgore je onima koji prvi stizu i onima sto poslednji odlaze iz kampa.  Moraju sami, bez icije pomoci, da se raspakuju i pakuju, bez igde ikog svog. Mada smo u kampu svi "nasi", nije lose imati nekoga iz tima ko ce vas docekati. Stigli smo oko 10.30 h i prva slika koja vraca u zivot je ova (pritom ne racunam one slike sa trajekta, kada nakon godinu dana u daljini ugledamo ostrvo) 

Slika

Pogled na ulaz kampa iznutra i docek nekih novih kampera :

Slika

I kako red nalaze, da se upoznamo sa vlasnikom kampa - Jorgosom, inace jos jednim srpskim zetom sa ostrva, našim velikim prijateljem i domaćinom :

Slika

Na ulasku u kamp ce vas sacekati Jana jako simpaticna zenica,poliglota govori cetiri jezika zena zaposlena u kampu alfa i omega i glavni domacin jer cete nju za sve pitati i konsultovati. Uzgred veliki pozdrav za ovu divnu zenicu.

Slika

Stizemo u kamp i javljamo se na recepciju kod Jane. Objasnjavamo sta zelimo koliko nas ima a ona nas upucuje da parkiramo kola na parkingu ispred kampa i prosetamo kampom te da sebi izaberemo odredjenu lokaciju. Po vec utvrdjenom dogovoru sa grupom jos iz Beograda odlazimo na sam kraj kampa da zapisamo nasu teritoriju. Medjutim stvari nisu uvek kako je planom dogovoreno pa u startu od tih "nasih" parcela nema nista,vec su zauzete. :doh: Trazimo rezervni polozaj i nalazimo ga na samom kraju kampa ispod dva stara bora tik uza zid a pored prikolice za najam. Jana nam to odobrava i svojim gestom pokazuje zasto izmedju ostalog volimo ovaj kamp.  Govori nam da ceo taj deo mozemo da zauzmemo dok ne dodje ostatak grupe i jos nam dozvoljava ulazak na katastarsku parcelu od pomenute prikolice jer doticni vlasnici iz Austrije nece doci pre 1 avgusta. Tako nesto nam je bas i trebalo,zivela sloboda.

Ne rekoh vam da se prvi i poslednji dani kampovanja popularno zovu nulti dan. Zato jer ce vam tada biti potreban dodatni napor da formirate sator i raspakujete opremu a vec ste ubijeni od puta i svega sto vas je morilo pre polaska. :( Zato poslusajte mali savet. Ukoliko nemate pomoc kao mi npr jer smo prvi stigli a u okolini nije bilo kampera jer smo se rasirili bogato uradite sledece stvari :

1.uterajte kola na vase odabrano mesto (uprava kampa dozvoljava da vam auto bude unutra dok se ne smestite,ukoliko necete da placate dodatna 3 e po danu da vam bude pored cadora non stop,sto je potpuno bespotreban trosak) :snooty:

2.najpre se osvezite i okrepite u restoranu,popite kaficu izvucite krevete i lezite da odmorite uhladu bora dok malo ne zaladi. Ili se okupajte u moru ili bilo sta drugo uradute sto vama godi,samo nemojte tako umorni forsirati podizanje satora po najvecoj vrucini. Dan je dugacak i videcete da odmorni mnogo bolje funkcionisete.

Kamp Pefkari je na sjajnoj lokaciji posto je na samom jugu ostrva i to mu daje dodatni kvalitet a sama mikro lokacija i dozvolu da se sepuri uglavljen izmedju istoimenog mirnog mestasceta,valjda ga tako mogu nazvati, i modernog hotela A kategorije Alaksandar bic-a. Po svojim dimenzijama ovaj kamp spada u kategoriju manjih kampova sto mu je bar po meni dodatni plus.  Ipak ono sto ga odlikuje i sto je bar na mene ostavilo najjaci utisak je duh ovog malog parceta kamperskog raja. :P Mesta tj parcele u njemu nisu strogo izdefinisane uvek ce vam uprava malo progledati kroz prste, ponekad znamo da budemo bucniji nego li kamperski red nalaze,posebno klinci znaju da preteraju, ipak se sve zavrsi na kulturnoj opomeni. :oops: Za nas Srbe ovo je sve ono sto imamo i kuci pa nam valjda zato i odgovara. :whistle: Disciplina i red nam generalno nisu jaca strana pa volimo da ucarimo i malo preko onoga sto nam sleduje.

Jos jedna licna impresija iz ovog kampa je ta da je potpuno u retro fazonu.Vidi se da je davnih godina nastao i sto mene raduje nije se mnogo sta menajalo u njemu. Od recepcije do samog kraja tj do nase baze odise kampom neka patina nema nikakvih fensi atrakcija i novotarija,cemu streme neki kampovi,koje bi mu ubile dusu i nakaradile ga.  Mozda se ovo nekome i nece dopasti ali za mene je to ono pravo. Samo da ga ne ureknem mozda ce biti bolje da ovde stanem. ;)

Na poslednje dve fotke iznad vidite i prostor na recepciji koji sluzi kao neka mini biblioteka. Medjutim knjige su na stranjskom pa me nisu mnogo privlacile.Ni ove nase me ne vesele previse a tek ove sto samo slike mogu da gledam ama bas nikako. ;) Fotkao sam i sef koji mozete da iznajmite za 1 e dnevno i tako resite jedan ne tako mali problem,gde drzati pare i dokumenta. Ja sam ga koristio i preporucujem i vama.  Kod Jane se mozete obratiti za svaku eventualnu potrebu kako u kampu tako i van granica nase golacke republike.

Jedini detalj koji mi se ne dopada ali nije preterano los je plaza. Malo vise kamenja i stena na ulasku u more za moj ukus. I sama plaza ima kamencica po kojim ja bas ne volim da hodam pesak mi je blizi srcu ali je sve to u granicama podnosljivog. Kao i stvar ukusa uostalom.

Postoje dva mesta sa tusevima,wc-om. Dobro ih odrzavaju sto se cistoce tice mada to zavisi i od same trenutne postavke kampera i njihove kulture.

Slika

Takodje na dva mesta imate i prostorije za kuvanje,pranje sudova i dve letnje kuhinje pored kojih su ozidani rostilji. U sklopu toga su i zajednicki frizideri kao i jedan zamrzivac,sanducar onaj za prodaju sladoleda.

Slika

 Inace u Kampu Pefkari nije dozvoljena upotreba sopstvenog rostilja vec se on moze raspaljivati samo na ta dva dozvoljena mesta.

Ovako to izgleda u izvedbi velikog majstora kotlica naseg clana Dejevla

Slika

 

stop view Info
/
      Kamp Pefkari, Tasos
      preview
      Album
      Photo
      Date
      Dimensions
      Filename
      File size
      Camera
      Focal length
      Exposure
      F Number
      ISO
      Make
      Flash
      Views
      Comments
      ozio_gallery_fuerte
      Ozio Gallery made with ❤ by joomla.it

      Ključne reči

      FacebookG+TwitterRSS