foto: wikimedia.org/Rasevic
foto: wikimedia.org/Rasevic

Ušuškana pod planinom Gučevo, tik kraj obale Drine, silne i razuzdane reke koja ovde teče nešto mirnijim tokom, debelo se razbaškarila Koviljača, jedna od najlekovitijih i najomiljenijih srpskih banja.

Prema starom narodnom predanju lekovitost njene vode i blata otkrili su pratioci nekog karavana koji je tuda prolazio. Jedan iscrpljeni konj pao je u banjsko blato i sumpornu vodu, u njima se valjao, pa veoma brzo ozdravio i povratio mladalačku snagu. Zbog sumporovite vode iz koje se širio miris zapaljenog baruta i trulih jaja u narodu se ustalio naziv Smrdan bara ili Smrdan banja.

Još u rimsko doba tamo gde je sada Koviljača bilo je naselje Genzis. Osmanlijama je Koviljača bila omiljeno izletište u kome su početkom 18. veka sagradili kupatilo za lečenje i relaksaciju njihovih žena. Mihailo Obrenović je 1867. godine stavio banjsko područje pod zaštitu države. U vreme kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je 1908. godine sagradio savremeno sumporno kupatilo, Banja Koviljača i zvanično postaje banjsko lečilište. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka nikle su mnoge građevine, luksuzne vile i hoteli, a uređen je i banjski park. U Koviljači su zdravlje negovali mnogi znameniti Srbi.

foto: wikimedia.org/Rasevic
foto: wikimedia.org/Rasevic


Danas se u banji blagotvornom vodom i lekovitim blatom uspešno leče reuma, degeneracija mišića, kičma, periferni nervi, neke ženske bolesti, sterilitet, kao i pojedina kožna oboljenja. U rehabilitacionom centru rade vrhunski lekari i profesionalno osoblje, a terapije se sprovode uz pomoć najsavremenijih medicinskih aparata.

Planina Cer - foto: wikimedia.org/Soundwaweserb
Planina Cer - foto: wikimedia.org/Soundwaweserb


Ono što banju čini posebnom je raskošna lepota njenog prirodnog okruženja – Gučeva, Cera, Boranje i Sokolskih planina, ali i ravnica Mačve i Semberije. Iako je na relativno maloj nadmorskoj visini od 128 m, banja ima karakter vazdušnog (klimatskog mesta). Zbog okolnih šuma i vetra sa Gučeva koji vazduh čine svežim, u letnjim mesecima je posebo prijatno jer nema velikih vrućina.
Iznad Banje Koviljače, sa njene južne strane uzdiže se šumovita planina Gučevo, visoka 779 metara. Na vrhu Gučeva podignuta je spomen kosturnica vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu 1914. godine u bici na ovoj planini. Blizu nje smešten je najveći Planinarski dom u Srbiji, u čijem sklopu je i turističko-ugostiteljski objekat. Na planini postoji i auto kamp sa restoranom i kućicama za prenoćište. Spomenik, Planinarski dom i auto kamp povezuju pažljivo održavane staze za šetnju.
Pokraj Koviljače vijuga i tutnji reka Drina, burna i snažna, bogata ribom. Drina je jedna od najdužih i vodom najbogatijih reka na Balkanu sa velikim hidroenergetskim potencijalom.

Hotel Hercegovina - foto: wikimedia.org/Rasevic
Hotel Hercegovina - foto: wikimedia.org/Rasevic


U samoj banji prirodni ambijent je poseban zbog Velikog zelenog parka, raširenog na 40 hektara zemlje, gde raste preko 80 vrsta stoletnog drveća, raznih žbunova i povijuša i gde se gaji više od 50 vrsta najlepšeg cveća. Usred parka stoji raskošna fontana, zaštitni znak Banje Koviljače, a na njegovim rubovima poređane su stare vile, hoteli, zdanja prepoznatljiva po svojoj arhitekturi koja izmamjljuje poglede prolaznika. Među svim tim prelepim zgradama izdvaja se čuveni Kursalon, objekat koji je 1932. godine sazidao kralj Aleksandra Karađorđević da bi mu služio za balove i prijeme važnih banjskih gostiju.

Tršić - foto: wikimedia.org/Rasevic
Tršić - foto: wikimedia.org/Rasevic


Tršić, rodno mesto velikana srpske književnosti i pismenosti Vuka Stefanovića Karadžića, nalazi se na desetak kilometara od Banje Koviljače. Tu se može obići etnografski park koji obuhvata Vukovu spomen kuću i još nekoliko objekata autentične narodne arhitekture. Etno park je smešten u dolini rečice Žeravija. Ovo znamenito selo domaćin je Vukovog đačkog sabora, najstarije, najznačajnije i najposećenije kulturne manifestacije u Srbiji sa tradicijom dugom više od 8 decenija. Septembra meseca svake godine ovaj jedinstveni festival kulture privuče na desetine hiljada posetilaca.


U okolini Banje Koviljače nalazi se i nekoliko manastira.

Manastir Tronoša - foto: wikimedia.org
Manastir Tronoša - foto: wikimedia.org

Manastir Tronoša udaljen je 4 km od Tršića. Ova zadužbina kraljice Katarine, žene kralja Dragutina, sazidana je 1317. godine. Monah Josif je u njemu napisao čuveni Tronoški letopis iz 1791. godine, čiji se original danas nalazi u Beču, dok se u Tronoši čuva njegova kopija. Manastir je značajan i po tome što je Vuk Karadžić u njemu započeo svoje školovanje.

Manastir Čokešina - foto: wikimedia.org/Ванилица
Manastir Čokešina - foto: wikimedia.org/Ванилица

 

Manastir Čokešina nalazi se ispod Cerskog visa Kumovca i brda Starca. Njegov ktitor bio je mačvanski vlastelin Bogdan Čokešu. Sagrađen je u 15. veku. Od početka 18. veka ova pravoslavna svetinja postala je i rasadnik pismenosti u kome su se opismenjavali mladići iz okolnih sela. Imao je sličnu sudbinu kao i mnogi drugi srpski manastiri. Mnogo puta je paljen i rušen, ali ga je narod uvek obnavljao. U njegovoj neposrednoj blizini odigrao se i čuveni boj protiv Turaka 16. aprila 1804. godine, u kome su za slobodu Srbije život dala braća Nedići sa 300 svojih vojnika. Istoričari ovaj događaj porede sa čuvenom pogibijom 300 Spartanaca na Termopilima.

U čarobnom ambijentu netaknute prirode sa prelepim visovima i vodopadima, na mestu graničenja opština Ljubovija, Krupanj i Mali Zvornik podignut je 2000. godine manastir Sveti Nikola. Pokraj njega je lociran i arheološki lokalitet Soko Grad sa ostacima poslednjeg turskog utvrđenja u Srbiji podignutog u 15. veku. U okolini Banje Koviljače postoje ostaci još nekoliko starih utvrđenja: Trojanov i Jerinin grad na Ceru, kao i Koviljkin grad udaljen svega 1 km od centra Koviljače.

Hotel Dalmacija - foto: wikimedia.org/Rasevic
Hotel Dalmacija - foto: wikimedia.org/Rasevic


Smeštajna ponuda je jako bogata, od luksuznih vila i hotela, do skromnijih, ali sasvim zadovoljavajućih apartmana u privatnim kućama.
Obzirom da je smeštena na magistralnom putu Beograd-Sarajevo, do Banje Koviljače se stiže lako. Udaljena je 6 km od Loznice, 50 od Šapca, 70 od Valjeva i oko 150 km od Beograda.

Ključne reči

FacebookG+TwitterRSS