Na utakmicu krećemo sestra, ja i petogodišnji sestrić. Obučeni smo u narandžasto, kao pravi navijači Oriolsa. Oni danas igraju protiv...

Drugog dana mog boravka u Glen Brniju planirano je da idemo na bejzbol utakmicu u Baltimor. Sestra ima propusnice. Igraju njihovi Oriolsi i … pojma nemam ko. Nisam bila baš oduševljena idejom, jer mi je srpski zet sto puta pričao da su te utakmice pravi smor (za razliku od fudbalskih), traju po nekoliko sati, ništa posebno. Međutim, bilo bi mi žao da to nisam doživela.

Na utakmicu krećemo naravno kolima, nas dve i sestrić, obučeni u narandžasto, kao pravi navijači Oriolsa. Jedan njen drug nas čeka kod stadiona. On je zove da joj kaže da ne kreće autom, već vozom, jer nema gde da se parkira ni nekoliko kilometara okolo. Kad se mnogo navikneš na auto, ni ne setiš se ovakvih stvari. Mudro! 

Prelazimo u voz i za pola sata smo ispred Oriole Park na Camden Yards. U vozu sve sami narandžasti raspoloženi navijači, od 7 do 107 godina. Za mene doživljaj! Za sestrića je doživljaj što je uopšte u vozu, prvi put u životu. 

Slika

Slika

Dečko sa kojim smo se našle došao je pre 3 godine u Baltimor, radi kao spasilac na bazenu. Ne voli Baltimor i jedva čeka da se vrati u Srbiju. Najlepše što je doživeo, kaže, jeste kada je otkrio radnju nekog Bosanca kod koga može da kupi Eurokrem! Sa mojom sestrom upoznao se na ulici, kada su stajali na semaforu. Upala mu je u oči samom svojom pojavom od 2m, a, pored toga, vodila je i dete druge boje, sa kojim je pričala na srpskom. Započeli su razgovor i ostali u kontaktu. U Baltimoru nema mnogo ''naših’’ i svaki '’zemljak’’ je zlata vredan.

Preko puta stadiona za bejzbol nalazi se fudbalski stadion Baltimore Ravens

Slika

Stadion sam zamišljala kao malo veću beogradsku Marakanu. Kad ono - ceo kompleks, čoveče!

Slika

Oko stadiona besprekorno uređen prostor, park, cveće, čisto… Mnogo ljudi i dalje pristiže, niko se ne gura, ne žuri, ne divlja. Na bejzbol utakmicu ne mora da se stigne od prvog minuta, ne može mnogo da se propusti, jer će da traje bar 3-4 sata. 

Slika

Slika

 

Desetak kapija za ulaz. Biramo jedan na kome dobijamo svi po majicu sa amblemom Orioles-a, koju čuvam kao suvenir. Unutra svega – fast food na svakom koraku, tezge i prodavnice sa navijačkim stvarčicama, prave ulice pune ljudi… Ne, ovako nisam zamišljala bejzbol stadion! 

Slika

Ulazimo na tribine. Nisam ni slutila koliki je to prostor! Ne znam koliko je ljudi na tribinama, svakako mnooogo. Zevam na sve strane, slikam do iznemoglosti, sve mi je interesantno, oduševljena sam i uzbuđena. Ne trudim se da ukapiram pravila igre, ne znaju ih ni ovi do mene, nisam čak sigurna ni koji su ‘’naši’’.  

Slika

Slika

Izdržali smo oko 2 sata i, pre kraja, rešili da prođemo kroz grad, odemo do luke i negde na večeru.

Već je počelo da se smrkava, ali mi se dopalo ono što sam uspela da vidim. Primećujem da su uži bulevari, manja je gužva na ulicama nego u Čikagu, npr.

U luci lepo uređeno šetalište, miris mora. Veliki zaliv, a voda ponegde zalazi i između zgrada. Morski šmek, veseli ljudi, lepo uređen grad – to je ono što sam mogla da vidim za nekoliko sati boravka u Baltimoru.

Kada smo krenuli nazad, videli smo neraspoložene ljude u narandžastom i shvatili da su Oriolsi izgubili. 

Slika

Slika

Muzej sporta u Baltimoru

Slika

Drug se nudi da nas vrati kolima kući, ali nema sedište za dete i sestra neće ni da čuje! Nije bezbedno i tačka. Razni ludaci, kaže, voze baltimorskim ulicama, posebno uveče. On je zabrinut što ćemo se po mraku vraćati vozom i više puta ponavlja da mu se obavezno javimo kad stignemo kući. Ta zabrinutost me je malo prepala, ali sestra je neustrašiva, spasiće nas ako treba, ionako je viša od svih koji prolaze ulicom… Presedale smo iz jednog u drugi voz i to kratko čekanje usred nedođije nije mi bilo prijatno. Popušila sam 2 cigarete od nervoze. Ona je bila potpuno cool. 

Ipak, bez problema stižemo kući. Po dogovoru, javljamo se da smo na sigurnom i prepune utisaka odlazimo na spavanje...

Ključne reči

FacebookG+TwitterRSS