"Život je, uprkos svemu, kao bajka. Znaš, bezbožni su oni koji ne veruju u ovo sunce i ovakav predeo". Vinsent Van Gog

Ima ljudi koji nisu od ovoga sveta. Dok su živi, svet im uporno okreće leđa, i moraju da se bore mnogo žešće nego mi ostali... Žive prezreni, usamljeni, odbačeni i zaboravljeni... Umiru u bedi...

Vizionari koji gledaju daleko u budućnost najčešće u životu ne prolaze sjajno – mereno po aršinima prosečnosti. Ali, njihovi umovi i duše nameću sopstvene aršine i vode svet napred baš remeteći tu učmalu prosečnost. Za tu drskost, kazna je neizbežna i dolazi odmah. Priznanja su takođe neizbežna, ali dolaze tek sa protokom vremena, kad ostatak sveta doraste i shvati njihova dostignuća... Tek kada prođe dovoljno vremena od momenta kad se oni vrate među ostale anđele, svet postane svestan vrednosti te, njihove, istine koju su došli da daruju... Najzad ih, bar delimično, razume. I žali. I slavi ih. I njihova dela postaju svima poznata, deo opštepriznate vrednosti čovečanstva.

I time njihova misija biva ispunjena.

Ovde neće biti izneti svi detalji biografije ovog slikara, koje ionako možete pronaći i sami. Ispričaću samo svoje viđenje njegove priče i pokazati neke od njegovih slika koje su me dotakle. I par nekih koje su me dotukle...

Pošto je svet mesto koje, kao i svaki složeni sistem, teži entropiji, potrebno nam je da se ponekad podsetimo da su takođe u njemu uvek prisutne i lepota, snaga i dobrota.
Što se tiče fotografija samih dela, one će biti ili sa zvaničnih sajtova, uz priložen originalni link, ili fotografije reprodukcija snimljene manje ili više vešto. Nešto slika će biti i sa panoa duž puta od centra San Remija (Saint Remy) do manastira-sanatorijuma San Pol (Saint-Paul de Mausole), na njima su i odlomci Vinsentovih pisama, koje ne želim da isečem.

Žitno polje sa čempresima

 

Masline 

Arl (Arles) je šarmantan neveliki gradić u Provansi, najpoznatiji po lepo očuvanoj areni iz rimskog perioda i po tome da je u njemu boravio i radio Van Gog u periodu 1888-1889.

Po preporuci Tuluz-Lotreka, Vinsent dolazi ovde iz Pariza, najviše zbog sunca, toplote i svetlosti. Međutim, stiže u februaru i nailazi na sneg, hladnoću i nedostatak svetlosti.

link: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6e/Van_Gogh_-_Landschaft_im_Schnee.jpg 

Uprkos tome, ostaje tu da sačeka proleće, kada biva potpuno zaveden i opijen lepotom pejzaža i tom neopisivom svetlošću.

link: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/47/Van_Gogh_-_Bl%C3%BChender_Obstgarten2.jpeg/800px-Van_Gogh_-_Bl%C3%BChender_Obstgarten2.jpeg 

Breskva u cvetu. Prelepa. Proleće bi trebalo da budi nadu u novi početak. Trebalo bi... I ne znam šta je to u baš ovoj slici što u meni odzvanja kao teskoba i tuga, i tera me na plač...

breskva u cvetu

link: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Vincent_Willem_van_Gogh_014.jpg/800px-Vincent_Willem_van_Gogh_014.jpg

 žitna polja

link: https://dragojlas.files.wordpress.com/2014/12/vangogh-wheatfield-2.jpg

Miris začinskih trava u vrelo letnje podne, između jave i sna
Treperavo zlatan vazduh. Sladak, kao da je sačinjen od medenih čestica polena bezbrojnih cvetova. Tako zasićen mirisom leta, tim neverovatnim svetlom...
Skoro da sam očekivala da ga vidim tu, u treperavoj senci čempresa ukraj zlatnog polja koje se proteže u nedogled... ili negde ispod ovih maslina...
maslinjak

Sunčev sjaj je izgleda bio onaj čarobni ključ koji je oslobodio Vinsentovu unutarnju svetlost i izazvao tu ekstatičnu eksploziju boja kojom je umetnik pokazao punu raskoš svog bića. Bez straha da se razotkrije do kraja. Način na koji je slikao je nazvan kolorističkim ekspresionizmom. Vrtlog boja kao potreba za izrazom ritma vibracije svojih osećanja i kompleksne unutrašnje prirode motiva i ljudi koje je slikao. I linearno, grafičko, potez srca i ruke, kojim dodatno otkriva i odslikava vihore i oluje skrivene ispod površine slikanih motiva kao i u centru sopstvenog bića.

Ronalink: http://2.bp.blogspot.com/-HR9IaWi7xEw/UWVz782fivI/AAAAAAAAADo/RB-ppFpvOGA/s1600/gogh006df4.jpg  

Prosto je nepojmljiv ogromni kontrast sveg beznađa, bola, usamljenosti, ludila i nemaštine koji su pritiskali njegov život spolja, naspram raskoši, snage, svetlosti i neizmernog bogatstva njegovog unutrašnjeg sveta. Da li je taj neverovatni pritisak možda bio neophodan za formiranje ovog dijamanta? Ko zna...

Njegova umetnost je autentična, različita, ni nalik ičemu dotad viđenom. I ostaje neprihvaćena. Vinsent i dalje slika onako kako mora. Eksperimentiše. Sa jednakom lakoćom vlada različitim stilovima, dok pronalazi sopstveni izraz. Pronalazi načine da zaviri ispod površine. Da pronikne u suštinu, stvarnost unutar stvarnosti. Da secira sopstveno srce i izloži svetu najtananija osećanja, svoje patnje i nade. Uči. Usavršava se. Bez ikakve želje za kompromisom, za udovoljavanjem ukusu mediokritetske pameti čovečanstva u gluvoj masi. Kako bi mu masa ikad to mogla oprostiti?

Prećutno je osuđen na izolaciju i podsmeh. I na podmuklo pogubljenje ravnodušnošću.

Zeleni vinograd. Drama ove slike nije na zemlji, već na nebu

Zeleni vinograd

link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_works_by_Vincent_van_Gogh#/media/File:Van_Gogh_-_Der_gr%C3%BCne_Weinberg.jpeg

Kamenjar

Kamenjar

link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_works_by_Vincent_van_Gogh#/media/File:ChrisLitherlandRocksVanGogh.jpg 

Razdire ga nikad utoljena čežnja za razumevanjem, bliskošću, prihvatanjem. Tako elementarno ljudske potrebe. Tako potpuno uskraćene.
San mu je bio da u Arlu osnuje koloniju umetnika koji bi zajedno živeli i jedni drugima bili podrška i inspiracija.

Žuta kuća, u kojoj je Vinsent živeo u Arlu

Žuta kuća u Arlu

link: http://www.quadrivangogh.it/grandi/casagialla.jpg 

Vinsentova soba u Arlu

Vinsentova soba u Arlu

Pol Gogen mu se pridružio, ali nije mogao da izdrži svu težinu i intenzitet fokusa Vinsentove pažnje ni njegove furiozne promene raspoloženja. Kada Gogen u žestokoj svađi najavi svoj odlazak, zvanična verzija kaže da izbezumljeni Vinsent odseca deo uha, zamotava ga u novinsku hartiju i odnosi jednoj od bludnica u javnoj kući. Ovaj incident je odjeknuo u celom Arlu. Gogen odlazi, prosto beži, a da čak i ne navrati u bolnicu da ga obiđe. Vinsent dospeva u sanatorijum.

Dvorište bolnice u Arlu

 

Vinsent trpi napade epilepsije, strahova, besa, manija. I njegova jedina emotivna veza sa svetom ostaje njegov mlađi brat Teo, jedini koji ga je voleo i podržavao celog života, a čak ni on, i pored beskrajne i nepomućene bratske ljubavi, ipak ga nije mogao u potpunosti razumeti.

Ranjiva duša izmučena je do krajnjih granica stravičnom hladnoćom usamljenosti. Vinsent tada traži da bude primljen u sanatorijum u San Remiju i tamo se njegovo telo, a delimično i duša, oporavljaju. Ubeđen je da će ga slikanje izlečiti.

Saint Paul

Vinsentova soba u San Remiju. Sivo. Siromašno. Sumorno. Samo je tako neverovatna duša mogla iz ovakvog okruženja slikati svetlost i boje...

Vinsentova soba u San Remiju

 Za života je prodao samo jednu sliku: Crveni vinograd.

Crveni vinograd

Kad ju je Ana Bok, sestra njegovog prijatelja pesnika, kupila za 400 franaka, od uzbuđenja i radosti Vinsent je dobio napad koji je trajao dva meseca. U trenucima lucidnosti njegov duh zapoveda samo jedno: da slikanjem ispuni svoju svrhu na Zemlji. Između brojnih kriza i napada, u duševnoj bolnici, u mahnitom ubrzanju on slika najstrasnija, najizražajnija, najsnažnija dela. Duboke nijanse raskošno ljubičastih cvetova irisa, vatrene suncokrete, studije ustalasanih polja, mistične čemprese, zanesene sejače i žeteoce...

Irisi (perunike) 

VanGoghIrises2.jpg

 link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_w ... rises2.jpg

Suncokreti

suncokreti1

link: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b4/Vincent_Willem_van_Gogh_128.jpg/800px-Vincent_Willem_van_Gogh_128.jpg

I kava razlika u odnosu na parisku seriju suncokreta... mrtvih, u svakom smislu


link: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6f/Four_Withered_Sunflowers.jpg

 Žitna polja sa čempresima

 

link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_works_by_Vincent_van_Gogh#/media/File:Van_Gogh_-_Der_Schnitter_(Nach_Millet).jpeg

Van Gogh - Der Schnitter (Nach Millet).jpeg

Slika prefinjene i bolno strasne prikaze predela koji kao da nadilaze ovaj svet...
Slika predmete, ili bolje rečeno duh predmeta, koji iznutra prosto isijavaju svoju suštinu...
Portrete duša, ne samo lica...

link: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/77/Van_Gogh_The_Smoker.jpg

Žitno polje sa vranama – potresni prikaz prolaznosti i beznađa... Ovo nije poslednja Vinsentova slika, ali jeste nastala tog poslednjeg leta njegovog života, u Overu (Auvers sur Oise). Teu je pisao da polja predstavljalju njegovu tugu i usamljenost. Staze koje ne vode nikuda, crne vrane koje zloslutno kruže iznad žita kao iznad života... Predskazanje?

link: http://www.ntcucenje.com/wp-content/uploads/2015/02/Capture2.jpg 

Grana badema u cvetu, koju je naslikao za svog tek rođenog bratanca, nazvanog po njemu, Vinsent. Ne umem ovo da imenujem drugačije nego: nada. Tako dirljivo nežna, krhka i ranjiva...

link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_w ... roject.jpg

I jedna od najpoznatijih Vinsentovih slika: Zvezdana noć
Hipnotisani usnuli gradić iznad kojeg jedanaest nežno žutih zvezda blista i pleše ustreptali tango sa mesečinom i mistralom. I nepomični moćni čempresi koji dotiču nebesa i bdiju nad njegovim snom u ovoj čudesnoj noći... Noć koju je slikao nije crna, već najdublje, najzanosnije plava... Nebo i duša...
Zar to ne liči na molitvu?

VanGogh-starry night.jpg

link: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_works_by_Vincent_van_Gogh#/media/File:VanGogh-starry_night.jpg

I jedna meni draga: Crkva u Overu

The Church in Auvers-sur-Oise, View from the Chevet

link: https://en.wikipedia.org/wiki/The_Churc ... roject.jpg

Živeo je najskromnije što je znao, uz stalni osećaj krivice što predstavlja teret bratu. Slikao je i kad je telo posustajalo, do poslednjeg atoma snage duha. Sve dok za njegovo umorno srce bol usamljenosti nije postao prejak, i preteška spoznaja da se dao do kraja, a da to svetu jednostavno nije bilo dovoljno dobro... Praznina koju je osećao je nadvladala. Metak u grudi, u zlatnim poljima Overa. Dva dana kasnije izdahnuo je na Teovim rukama.

Bilo mu je 36 godina.

A život, ma kako nestvarno zvučalo: 'Život je, uprkos svemu, kao bajka.'

I da, bezbožni su oni koji ne veruju...

Jedan, njemu savršeno odgovarajući, odlomak iz Besmrtne pesme Mike Antića:
'Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Ništa se u meni neće
ugasiti ni skratiiti

Samo ću, obično tako,
jedne slučajne zore,
svom nekom dalekom Suncu
zlatnih se očiju vratiti.'

Da li je to bilo samoubistvo, ili ipak ubistvo, diskusija je koja traje i danas. Postoji teorija da ga je ustrelio lokalni tinejdžer-siledžija, koji ga je ismevao i maltretirao u više prilika... A da je patnjom izmučenom Vinsentu samo odgovaralo da napusti ovaj svet, pa se nije ni žalio, niti ikome išta rekao... Zvanična verzija i dalje glasi: samoubistvo, dok je slikao u polju, kao što je često radio. Jedina falinka - nikad nije nađen ni taj pištolj, a ni platno na kojem je navodno radio. Čak i bez toga, za mene je prilično upitno da bi greh samoubistva počinio tako duboko religiozan čovek...

Takođe, postoji i tvrdnja da ni uho nije odsekao sam, već da ga je u ludilu te svađe povredio Pol Gogen – poznat kao izuzetan mačevalac, i prilično nagle naravi... I da je to pravi razlog što je Gogen pobegao iz Arla, misleći da će ga policija tražiti kada ga Vinsent prijavi. Ali da je Vinsent sve prećutao da bi zaštitio prijatelja, i preuzeo odgovornost na sebe znajući da ga ionako već smatraju ludim...

Interesantna je i činjenica da do svoje 27. godine Vinsent uopšte nije slikao. I time je još neverovatiniji podatak da je u nepunoj deceniji svog stvaralačkog rada za sobom ostavio preko 2100 dela, skica, crteža, akvarela i ulja. U proseku četiri nedeljno! A u poslednjih 70 dana života naslikao je 80 slika...

Da budemo načisto, ovaj čovek nije bio svetac, neki kažu i da mu je i fizičko i psihičko zdravlje narušio apsint, svojim popriličnim sadržajem neurotoksina... Otac ga je odbacio kad je počeo da 'živi u grehu' sa Sien, prostitutkom koja je imala i dete. Skandal... Tada je prestao da pokušava da bude ono što nije, i počeo je da slika.

Smatrali su (a i Vinsent je to u nekom momentu poverovao) da je lud, nestabilan, nesposoban kao slikar, sve u svemu – promašen čovek. Ljudi iz njegovog vremena nisu ga mogli razumeti, niti su mogli da shvate vrednost njegovog rada. Sezan je čak u nekoj prilici rekao da su njegove slike radovi ludaka. Veliki slikar kao Sezan nije mogao ne prepoznati genij, ali Sezan kao čovek ipak izgleda nije bio tako veliki. Kiselo grožđe...
Portret doktora Feliksa Reja, koji mu je Vinsent poklonio u znak zahvalnosti, doktorova majka je smatrala toliko groznim, da ga je iskoristila kao vrata na kokošinjcu...
A jedan vek kasnije...
1987. na aukciji je njegova slika Irisi prodata za 53.5 miliona dolara. Više nego triput skuplje od prethodne najskuplje.
Iste godine slika Suncokreti prodata je za 40 miliona.
1989. Portret Žozefa Rulina za 58 miliona.
1990. Portret Dr Gašea za 82,5 miliona...

Prihodom od prodatih slika višestruko je zbrinuo pokolenja naslednika koja su ostala od njegove porodice. Teo ga je finansirao sve vreme, i Vinsentu je teško padalo što je na teretu bratu. Teo je bio mlađi od njega 4 godine. Umro je od tuge za bratom svega pola godine nakon Vinsenta. Desetak godina kasnije, njegovi ostaci su preneti u Over, i položeni pokraj brata.
Teova udovica Johana je nastavila da se bori da prikaže svetu Vinsentova dela, i donekle je uspela u tome. Nakon nje, tu borbu je nastavio i Teov i njen sin, takođe po imenu Vinsent.
Epilog te borbe je:
7 Vinsentovih slika je na listi 30 najskuplje prodatih dela svih vremena...
Njegovo ime je poznato u celom svetu...
Njegov doprinos umetnosti je nepobitno priznat...
I mnoge od njegovih slika su poznate čak i ljudima koji ne znaju mnogo o slikarstvu...

Pa šta to sve sad njemu vredi...? Bio je siromašan i nesrećan celog života.
Jeste. Ali možda ipak naši životi nisu samo naši. Svet je bogatiji za jednog Vinsenta i za 2100 iskrica duha i lepote. Ako mu je to bio životni zadatak, ispunio ga je maestralno.
A mogao je živeti i prosečnim životom, naslediti strica kao trgovac umetničkim delima, imati porodicu... Ali duša je znala... I eto, sva snaga, sva strast, sve što je bio, ostalo je na tim slikama. Ne samo da je želeo, morao je da ih naslika. I tako, sad znamo i mi ono što je znao... Sad vidimo. Pružio je ruku kroz vreme i dotakao naša srca.
Cena koju je platio? Da.
Ne mogu da se ne divim ogromnoj snazi koja je bila potrebna za to.

 

Ključne reči

FacebookG+TwitterRSS